Туризам - Установе културе
Установе културе
Кнегиње Милице 82
тел: 035/231-328
Завичајни музеј је израстао у значајну културну институцију у граду и шире која прикупља на десетине хиљада вредних предмета природњачког, археолошког, историјског, етнолошког и уметничког карактера.
Трајно је решен и проблем смештаја Музеја у згради бившег Соколског дома која и сама представља музејску вредност. То је омогућило да се постави стална изложба експоната и сваком намернику се пружа јединствена прилика да на једном месту сазна о вековним токовима живота и рада на овим просторима.
Завичајни музеј организује и тематске изложбе, а самостално или у сарадњи са другим установама припрема и штампа вредне публикације.
Музеј наивне и маргиналне уметности
Бошка Ђуричића 10
тел: 035/223-419
е-пошта: info@naiveart.rs
Посебно место у културном миљеу Јагодине и списку објеката споменика културе заузима Музеј наиве.
Музеј наиве је постао носилац очувања и афирмације сликара наиваца, не само са овог подручја, већ и целе Југославије, а у скорије време и света. Стална поставка Музеја, многе монографије, каталози, велики број излозби у земљи и иностранству остаће трајна и вредна сведочанства о ликовном наслеђу нашег народа.
Од познатих имена у Музеју су излагали своје радове Јанко Брашић, родоначелник Опарићке сколе наиве, Јосип и Иван Генералић, Иван Рабузин, Јосип Лацковић, многи сликари Ковачићке школе наивне уметности и многи други.
Поред Галерије и Музеја наивне уметности, у Јагодини постоји и ради и неколико приватних галерија које дају посебан печат културном стваралаштву града
Бошка Ђуричића 10
тел: 035/223-419
е-пошта: info@naiveart.rs
Посебно место у културном миљеу Јагодине и списку објеката споменика културе заузима Музеј наиве.
Музеј наиве је постао носилац очувања и афирмације сликара наиваца, не само са овог подручја, већ и целе Југославије, а у скорије време и света. Стална поставка Музеја, многе монографије, каталози, велики број излозби у земљи и иностранству остаће трајна и вредна сведочанства о ликовном наслеђу нашег народа.
Од познатих имена у Музеју су излагали своје радове Јанко Брашић, родоначелник Опарићке сколе наиве, Јосип и Иван Генералић, Иван Рабузин, Јосип Лацковић, многи сликари Ковачићке школе наивне уметности и многи други.
Поред Галерије и Музеја наивне уметности, у Јагодини постоји и ради и неколико приватних галерија које дају посебан печат културном стваралаштву града
Бибилиотека „Радислав Никчевић“
Кнегиње Милице 2-4
тел: 035/245-480
www.jabooka.org.rs
Најстарија културна установа у граду је Народна библиотека "Радислав Никчевић" чији летопис досеже до читаонице основане у прошлом веку - 1869.године. У листу "Србија" 18. марта 1869. објављена је вест да је у Јагодини Омладинска дружина формирала читаоницу која је већ у првим данима постојања имала 80 читалаца. Читаоница је радила са прекидима до 1914. године. За време И светског рата књижни фонд је уништен. Обновљена је 1923. године под називом Народна читаоница и библиотека. 1941. Немци су обуставили рад библиотеке али после рата њена делатност се одмах наставља. Тада је имала 4.000 књига и једног књижничара. 1974. године има 45.000 књига 13 запослених 4.600 читалаца и сопствену зграду. Поред одељења за одрасле, децу и одељења научног фонда има своје огранке у селима.
После II светког рата библиотека и два мања биоскопа представљали су једини културни потенцијал града. Библиотека је данас развијена културна установа са бројним пунктовима по селима.
Кнегиње Милице 2-4
тел: 035/245-480
www.jabooka.org.rs
Најстарија културна установа у граду је Народна библиотека "Радислав Никчевић" чији летопис досеже до читаонице основане у прошлом веку - 1869.године. У листу "Србија" 18. марта 1869. објављена је вест да је у Јагодини Омладинска дружина формирала читаоницу која је већ у првим данима постојања имала 80 читалаца. Читаоница је радила са прекидима до 1914. године. За време И светског рата књижни фонд је уништен. Обновљена је 1923. године под називом Народна читаоница и библиотека. 1941. Немци су обуставили рад библиотеке али после рата њена делатност се одмах наставља. Тада је имала 4.000 књига и једног књижничара. 1974. године има 45.000 књига 13 запослених 4.600 читалаца и сопствену зграду. Поред одељења за одрасле, децу и одељења научног фонда има своје огранке у селима.
После II светког рата библиотека и два мања биоскопа представљали су једини културни потенцијал града. Библиотека је данас развијена културна установа са бројним пунктовима по селима.
