Годишњи помен Драгану Марковићу Палми одржан је 22.новембра на гробљу у његовом родном Кончареву. Помену су присуствовали породица, супруга, синови, снахе и унучад, велики број грађана Јагодине и Србије, пријатељи, саборци, руководство Јединствене Србије, руководство Социјалистичке партије Србије, на челу са председником Ивицом Дачићем, Богољуб Карић, руководство града Јагодине и Поморавског округа.

Опело на годишњем помену служило је свештенство Епархије шумадијске епархије, предвођено архиеписком крагујевачким и митрополитом шумадијским господином Јованом. После опела, владика шумадијски Јован рекао је да речи ,,да се тек на мртвом лабуду види колика су му крила”, могу односити и за Марковића и да ће, како време буде одмицало, сви видети колико је он био велики човек. ,,А кад је човек човек, онда ништа није тешко. Божији човек зна да воли, да прашта, да призива к себи. И зато је Драган, заиста, понављам, био велики човек. Био је диван супруг, предиван отац, а, чини ми се, још више, предиван деда. Човек који је многе нахранио, многе оденуо, човек који је био домаћин. А кад је човек домаћин, њему ништа није тешко, без обзира на који га положај или звање живот поставио’’, рекао је митрополит шумадијски Јован. Митрополит је поручио да ће народ Јагодине, али и многи други, памтити добра дела која је Марковић чинио у свом животу.

,,Ма шта човек постигао на овоме свету, са собом не однесе ништа осим праведних дела и, како каже песник, ,,скрштене беле руке”. Испред Драгана отишла су многа добра дела. На првом месту отишла је предивна црква, посвећена Светом Јовану Крститељу, коју је подигао са својом породицом. Док год она буде трајала, а надамо се до вечности, у њој ће се служити божанствена литургија, а биће помињан и ктитор и приложници, који су саградили храм. Бог најбоље зна која је дела Марковић оставио. И то је најважније – да Бог препозна наша дела’’, поручио је владика Јован.

Митриполит шумадијски присутнима је поручио и да Марковића треба да чувамо у сећању. У спомен. Да се сећамо његовог лика, његових добрих дела, да се сећамо његове љубави и пажње, које је ширио око себе.,,Најбоље ћемо га памтити, ако се будемо молили за њега, да и њему Господ опрости грехе, јер нема човека без греха. Да се молимо Богу – то је највећи спомен који можемо ми живи да учинимо за наше покојнике, за њихову душу и за спасење. Тако ћемо да призивамо Господа, да се Господ сети њега. Он ће га се сећати, онолико колико се ми будемо сећали нашег Драгана. Нека му Господ подари царство небеско’’, додао је још владика Јован.

Марковићевим одласком, Јагодина је изгубила креатора једног модерног живота, визионара и човека са толико енергије и снаге, који ће се, као такав, тешко поново родити. Марковић је био човек из народа, за кога је породица била светиња, а грађани били на првом месту. Био је веома проницљив, интелигентан, човек са визијама, који је веома брзо размишљао, а још брже стварао дела, која ће остати у аманет генерацијама деце града на Белици. Памтиће га и широм света, јер је био велики хуманиста и патриота, кога су поштовали у многим страним земљама. Добитник је више међународних и домаћих признања, међу којима су Орден Српске православне цркве, Орден Светог Саве првог степена. Био је и почасни конзул Републике Грчке у Србији. То што је колона људи који су га волели и поштовали, и поред кише, дошла да се помоли за његову душу, најбоље показује да је био „најбољи међу најбољима“ и да ће заувек живети у срцима људи. Поред свих титула које је стекао, можда је његова највећа то што је био велики човек. Хуманиста, спреман свакоме да помогне и да се бори за свој вољени град, који је током две деценије, колико је Марковић био на његовом челу, постао препознатљив и јединствен по много чему.